Rakia Bar, since 2006

Alkohol je organsko jedinjenje koje sadrži hidroksilnu grupu (npr. metanol CH 3 -OH ili etanol CH 3 -CH 2 –OH).

Fermentacija je proces pri kome se organske supstance (najčešće šećeri) pomoću jednoćelijskih organizama prevode u alkohole.

Rakija se dobija procesom destilacije, pri čemu se fermentisana tečna smeša zagreva, alkohol se izdvaja u obliku pare i hlađenjem opet prelazi u tečno stanje. Alkohol se izdvaja iz smeše kao jedinjenje sa nižom tačkom kljucanja. Sadržaj alkohola u predestilisanoj tečnosti može se povećati ponovnim destilacijama, uz smanjenje ukupne zapremine tečnosti.

Aparatura za destilaciju rakije iz fermentisane tečnosti obično se sastoji od kazana koji je povezan sa uspravnom- parovodnom cevi u koju odlaze alkoholne pare tokom zagrevanja. Parovodna cev alkoholne pare vodi do kondenzatora gde se pomoću struje hladne vode vrši potpuna kondenzacija alkoholnih para u tečno stanje.

Aparatura za proizvodnju rakije najčešće je izrađena od bakra.

Iako je proces proizvodnje destilovanih alkoholnih pica poznat još od najranijih vremena, nove tehnologije omogućavaju dobijanje sve kvalitetnijih proizvoda. Tehnološki postupak dobijanja rakije sastoji se od četiri osnovne faze i to:

• mlevenje, sitnjenje ili muljanje plodova
• fermentaciju ili alkoholno vrenje- prevođenje šećera u alkohol i ugljen dioksid (CO 2 ), uz pomoć mikroorganizama, ponekad uz dodavanje kvasca
• destilacija- tehnološka operacija izdvajanja alkohola iz fermentisane smeše- popularno pečenje
  
• starenje ili odležavanje- rakija se presipa u hrastovu burad u kojima odležava od dve do dvanaest godina. Za to vreme dolazi do razvijanja ukusa, arome i boje određene vrste rakije.
  

Hemičari otkrivaju naučne principe i istražuju načine da se starenje rakije ubrza bez promene ukusa rakije. Moderni filteri omogućavaju uklanjanje neželjenog ostatka i postizanje blagih svojstava finalnog proizvoda.

Popularni mit je da se jačina rakije može odrediti po veličini prstena od balončića tzv. venca koji se formiraju kada se flaša dobro promućka ova mera se takođe pogrešno koristi kao mera kvaliteta rakije.

Rakija se u Srbiji najviše proizvodi od šljiva jer godišnji prinosi i kvalitet domaćih šljiva to omogućavaju. Pored šljivovice u Srbiji se proizvode i rakija od kajsije, dunja, kruška, jabuke, maline, ali i meda, oraha i mnoge druge.

Iako ne mora da bude pravilo, uobičajena jačina rakije od voćnih vrsta imaju sledeće jačine

šljivovica 40-45 vol % alkohola
jabukovača 42 vol% alkohola
kruškovača 40-45 vol% alkohola
kajsijevača 45-50 vol% alkohola
breskovača 45-50 vol% alkohola
lozovača 50 vol% alkohola
komovica 50 vol%alkohola

Kvalitet i osnovna svojstva rakije moraju proveriti i potvrditi laboratorije koje su za takve analize posebno opremljene, specijalizovane i zakonski sposobne da izdaju važeće sertifikate o kvalitetu rakije.